Мрзим те! Страшно те мрзим! Много! Мрзим како никад никог раније нисам мрзела! Мрзим те јер си такав какав јеси, јер си од мог живота направио оно што је он сада, а што ми се нимало не допада. Мрзим чињеницу да си уопште постао део мог живота и то што сад он уопште нема смисла без тебе. То што могу да га поделим (и делим га) на време пре и после тебе. Мрзим кад ме овако игноришеш као сада, кад ме „кулираш“, кад ме „испаљујеш“ и „откачињеш“ због ко зна кога или ко зна чега. Мрзим начин на који ме гледаш, било уживо, било са слике коју увек носим са собом и које не могу и не желим да се отарасим. Једноставно, мрзим те!
Волим те! Ма какви волим, обожавам те! Волим те како никад никог раније нисам волела! Волим те баш због тога што си то што јеси, волим те јер си ушао у мој живот и постао његов саставни део, неопходан чинилац, без ког он не би ни имао смисла. Волим тренутке кад знам да сам ти цео свет, кад знам да само на мене обраћаш пажњу, када ти је све што кажем и урадим једино важно, кад су ти једино важна моја срећа и задовољство, кад сам ти једино важна ЈА! Обожавам твој длан на мом образу, обожавам место на твом рамену на које спуштам главу, обожавам кривину твојих леђа под мојим прстима. Волим како ме гледаш и волим кад ме гледаш. Једноставно, волим те!
Нема коментара:
Постави коментар